Na­uč­ni skup „Stva­ra­lač­ki fe­no­men Ra­do­van Be­ći­ro­vić Tre­bje­ški” odr­žan je u Nik­ši­ću u okvi­ru 40. Sa­ve­znog fe­sti­va­la srp­skih gu­sla­ra. Skup je or­ga­ni­zo­van po­vo­dom tri de­ce­ni­je od upo­ko­je­nja bar­da ep­ske po­e­zi­je ha­dži Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća Tre­bje­škog. Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je i epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je sa sve­šten­stvom, slu­ži­li su Sve­tu ar­hi­je­rej­sku za­u­po­ko­je­nu li­tur­gi­ju u Sa­bor­noj cr­kvi Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog, a po­tom i pa­ra­stos na gro­bu ha­dži Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća, či­ji zem­ni osta­ci po­či­va­ju u sta­rom nik­šić­kom gro­blju.
O du­hov­nom li­ku Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća na na­uč­nom sku­pu go­vo­rio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je is­ti­ču­ći da sve ono što je bio i što je tvo­rio u svom osam­de­se­to­smo­go­di­šnjem tra­ja­nju, pje­snik je osli­kao u svo­joj auto­bi­o­gra­fi­ji „Ži­vot bez ži­vo­ta”.
- Nje­go­va lič­nost i ži­vot­no dje­lo, nje­gov etos ima­ju u se­bi s jed­ne stra­ne ne­če­ga je­din­stve­nog i ne­po­no­vlji­vog. S dru­ge stra­ne u nje­ga se sa­bi­ra­ju i kroz nje­ga pro­ti­ču vi­je­ko­vi, pro­šli i sa­da­šnji, kroz nje­ga pro­go­va­ra­ju ra­zno­li­ki lju­di i do­ga­đa­ji, iskon­skim je­zi­kom, pre­dač­ko-pje­snič­kim, je­zi­kom gu­sa­la, bi­blij­sko-na­rod­nim, umom i sr­cem do­ži­vlje­nim kroz kr­vo­tok nje­gov pro­stru­ja­li, ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Du­hov­ni lik ha­dži Ra­do­va­na, re­kao je mi­tro­po­lit, ob­li­ko­van je ne­sum­nji­vo ne ško­lom i knji­gom, ne­go iz­nad sve­ga hri­šćan­sko-na­rod­no­snim eto­som, na­sli­je­đe­nim od pre­da­ka i do­ži­vlje­nim u sop­stve­nom ži­vot­nom is­ku­stvu. Či­ta­vog ži­vo­ta opje­va­vao je ju­na­ke od Ter­mo­pi­la do Ko­sov­skog bo­ja, i sa­vre­me­ni­ka, a sve­ce, is­ta­kao je mi­tro­po­lit, od pro­ro­ka, po­seb­no Avra­ma i Moj­si­ja, Je­re­mi­je i do apo­sto­la, pa do Sv. Jo­va­na Vla­di­mi­ra, Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog, Pe­tra Cetnjskog, Ju­sti­na Će­lij­skog.
Be­ći­ro­vi­će­va „Moj­ko­vač­ka bit­ka”, re­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je, kult­na je pje­sma i da je ni­je na­pi­sao mi da­nas ne bi­smo sa­zna­li de­ta­lje tog slav­nog do­ga­đa­ja u ko­jem je pje­snik i sam bio uče­snik.
- Moj­ko­vač­ku bit­ku kao isto­rij­ski do­ga­đaj ob­ra­di­li su ma­nje ili vi­še uspje­šno mno­gi isto­ri­ča­ri ali bi ona po tom osno­vu osta­la sko­ro ne­za­pa­že­na da je ni­je pri­hva­ti­la i is­ta­kla po­e­zi­ja. Za Be­ći­ro­vi­ća bio je ve­li­ki po­nos što je bio uče­snik te bit­ke, ali je i za nju sre­ća i po­nos što je do­bi­la pje­sni­ka sa či­jim se ime­nom oprav­da­no po­is­to­vje­ću­je, re­kao je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Na­rod­ne pje­sme, sma­tra prof. dr Lju­bo­mir Zu­ko­vić, naj­bo­lje i naj­vi­še su re­kle o lič­no­sti­ma i do­ga­đa­ji­ma iz isto­ri­je na­šeg na­ro­da. Ka­ko je Vuk Ka­ra­džić oži­vio „za­mo­re­nu” ep­sku srp­sku pje­smu s kra­ja 18. vi­je­ka, ta­ko joj je i Be­ći­ro­vić, is­ta­kao je prof. dr Zu­ko­vić, udah­nuo ži­vot u 20. vi­je­ku, i ni­je če­kao da joj ne­ko „sa stra­ne” oda pri­zna­nje, ni­ti je gri­je­šio i pra­vio raz­li­ke u „ime­nu svog na­ro­da”.
- S pra­vom mo­že­te go­vo­ri­ti Sr­bi­ja­nac, Cr­no­go­rac, Her­ce­go­vac, ali Sr­bin i Cr­no­go­rac je po­gre­šno. Za­to Ra­do­van to ka­že u sti­hu „Mi smo Sr­bi jed­na fa­mi­li­ja, to su na­ša bra­ća naj­mi­li­ja”. To je ma­te­ma­tič­ki, he­mij­ski ute­me­lje­na for­mu­la i to zna naš sta­rac Ra­do­van, i to mo­že­mo da ukle­še­mo kao jed­nu opo­me­nu oni­ma ko­ji to „br­ka­ju”, ka­zao je prof. dr Zu­ko­vić.
Be­ći­ro­vić, is­ta­kao je on, za­slu­žu­je da bu­de ve­li­ki jer je gu­slar­skom de­se­ter­cu udah­nuo no­vu sna­gu, a u svo­jim sti­ho­vi­ma ne pri­ča „su­vu” pri­ču već je tu­ma­či, osmi­šlja­va, iz­van­red­no se slu­že­ći ri­mom.
- Nje­go­ve su pje­sme na­rod­ne, jer na­rod­ne pje­sme ni­je­su za­to što je cio na­rod ne­ku pje­smu stva­rao, već je ona na­rod­na jer ju je cio na­rod usva­jao. Be­ći­ro­vi­će­ve pje­sme na­rod usva­ja i one ži­ve uz gu­sle tog na­ro­da. Otu­da je on ve­li­ki, pra­vi na­rod­ni pje­snik. To što je zva­nič­na kri­ti­ka za­kre­ta­la gla­vu de­ce­ni­ja­ma i što da­nas to ra­di, ni­je to pro­blem Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća i nje­go­vih pje­sa­ma. De­se­te­rac je iz­nje­drio naš je­zik, mi ne­ma­mo pri­klad­ni­jeg sti­ha od de­se­ter­ca, a Ra­do­van se sjaj­no slu­ži i nji­me i osmer­cem i ri­mu­je. Sto­ga je on je­dan od na­ših naj­ve­ćih pje­sni­ka ko­ji je na­pra­vio re­vo­lu­ci­ju i oži­vio i dao no­vu sna­gu gu­slar­skoj pje­smi, za­klju­čio je prof. dr Zu­ko­vić.
O „Re­li­gi­o­znim te­ma­ma u Be­ći­ro­vi­će­vom dje­lu” go­vo­rio je dr Bu­di­mir Alek­sić, prof dr Vu­ka­šin Ba­ćo­vić iz­la­gao je na te­mu „Isto­ri­ja u pje­sma­ma Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća”, a prof. dr Rad­mi­lo Ma­ro­je­vić na te­mu „Raz­voj ep­skog de­se­ter­ca i stih Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća”. Prof. dr Sa­vo Mar­ko­vić go­vo­rio je o „So­ci­jal­noj po­e­zi­ji Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća”, mr Mom­či­lo Go­li­ja­nin „Ra­do­van Be­ći­ro­vić-svje­dok vre­me­na”, Bu­do Si­mo­no­vić „Fe­no­men pre­pje­va­va­nja i do­pje­va­va­nja Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća”, Bu­di­mir Du­bak „Đa­vo u po­e­zi­ji Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća”, a Pre­drag Vu­kić na te­mu „Kult Ce­ti­nja u po­e­zi­ji Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća”. Ra­do­vi sa na­uč­nog sku­pa, na ko­jem je pro­či­ta­nai no­va pje­sma aka­de­mi­ka Ma­ti­je Beć­ko­vi­ća po­sve­će­na Be­ći­ro­vi­ću, bi­će sa­bra­ni u zbor­ni­ku ko­ji će ob­ja­vi­ti or­ga­ni­za­to­ri.
B.Bra­šnjo


Bi­blij­ska po­ja­va

Pr­vi i Dru­gi svjet­ski rat, i vri­je­me ko­mu­ni­zma, re­kao je pro­to­je­rej-sta­vro­for Goj­ko Pe­ro­vić, tri su ka­ta­kli­zme kroz ko­je je naš na­rod pro­šao u 20. vi­je­ku. U tom pe­ri­o­du stva­rao je i Be­ći­ro­vić, i nje­gov rad mo­rao je za­mi­je­ni­ti ono što je ta­da tre­ba­lo, a ni­je se go­vo­ri­lo u ško­la­ma, kroz me­di­je, aka­de­mi­je.
- Pi­sci Bi­bli­je, ve­ći­nom pro­ro­ci, bo­gom na­dah­nu­ti lju­di su se po­ja­vlji­va­li upra­vo u ovom kon­tek­stu u ko­jem se po­ja­vlju­je Be­ći­ro­vić u isto­ri­ji srp­skog na­ro­da i isto­ri­ji Cr­ne Go­re. To su vre­me­na stra­da­nja, ra­to­va, bo­go­od­stup­ni­štva, vre­me­na rop­stva i ne­volj­nih mi­gra­ci­ja na­rod­nih i ta­da baš i pi­še u Bi­bli­ji da Bog u tim vre­me­ni­ma po­di­že na­ro­či­te lju­de ko­ji ima­ju ne­što va­žno da sa­op­šte na­ro­du po pi­ta­nju te mu­ke ko­ja ih je sna­šla. I obič­no ti lju­di ne do­la­ze iz ne­kih ško­la ni sa aka­de­mi­ja, čak vr­lo ri­jet­ko i sa dvo­ro­va, ne­go su to lju­di ko­ji bu­kval­no do­la­ze ni­ot­kud, iz ne­ke pu­sti­nje da se i kroz taj mo­me­nat na­gla­si da po­ru­ka ko­ju oni no­se ni­je od ovo­ga svi­je­ta, ka­zao je pro­to­je­rej-sta­vr­o­for Pe­ro­vić.


Po­sled­nji i istin­ski bard ep­ske po­e­zi­je

Or­ga­ni­za­to­ri 40. Sa­ve­znog fe­sti­va­la Srp­skih gu­sla­ra bi­li su Sa­vez srp­skih gu­sla­ra Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske, Sa­vez gu­sla­ra „Du­ša­no­vo car­stvo“ i In­sti­tut za srp­sku kul­tu­ru Nik­šić, a uz bla­go­slov mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja i vla­di­ke Jo­a­ni­ki­ja. Pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta dr Bu­di­mir Alek­sić is­ta­kao je da im je cilj bio da u pot­pu­no­sti osvi­je­tle Be­ći­ro­vi­će­vo stva­ra­la­štvo ko­je do sa­da ni­je do­bi­lo cje­lo­vi­tu knji­žev­no-kri­tič­ku ocje­nu. Be­ći­ro­vić je, is­ta­kao je Alek­sić, po­sled­nji ep­ski bard srp­sko­ga na­ro­da, u či­joj je knji­žev­no­sti dje­lo­vao kao pje­snik vi­še od šest de­ce­ni­ja.
- Je­di­ni po­ku­šaj sve­stra­nog sa­gle­da­va­nja Be­ći­ro­vi­će­vog stva­ra­la­štva je­ste ne­do­vr­še­na dok­tor­ska di­ser­ta­ci­ja Mi­lu­na Ma­ri­ća, ko­ja je ob­ja­vlje­na post­hum­no 2004. go­di­ne. Ve­li­ka po­pu­lar­nost Be­ći­ro­vi­će­ve po­e­zi­je u Cr­noj Go­ri i Her­ce­go­vi­ni, di­je­lo­vi­ma Bo­sne i Sr­bi­je, s jed­ne stra­ne, i ig­no­rant­ski stav i ću­ta­nje o pje­sni­ku od stra­ne knji­žev­ne kri­ti­ke, s dru­ge stra­ne, je­ste či­nje­ni­ca ko­ja je ve­o­ma za­ni­mlji­va i in­di­ka­tiv­na sa kul­tu­ro­lo­škog i so­ci­o­lo­škog sta­no­vi­šta. Ne­ma sum­nje da je slu­čaj star­ca Ra­do­va­na neo­pro­stiv gri­jeh i te­žak pre­vid na­še na­u­ke o usme­noj knji­žev­no­sti, re­kao je iz­me­đu osta­log dr Alek­sić.
Pred­sjed­nik Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re No­vi­ca Đu­rić re­kao je da je ha­dži Ra­do­van u srp­skoj po­e­zi­ji 20. vi­je­ka ve­li­ki ep­ski pam­ti­ša i tu­mač srp­ske isto­ri­je ko­ji je opje­vao ju­na­ke i vi­te­ške ra­ne.
- Pro­go­va­rao je i ka­da je ri­ječ ko­šta­la gla­ve, ni­je uz­mi­cao ni­ti pri­stao da isti­nu pre­ću­ti i sa­kri­je. Pro­tiv­ni­ci su stre­pi­li od ko­ga će i ka­ko će bi­ti oci­je­nje­ni u nje­go­voj po­e­zi­ji, ka­zao je Đu­rić.


Za­hval­ni­ca „Da­nu” za do­pri­nos fe­sti­va­lu

Or­ga­ni­za­to­ri fe­sti­va­la uru­či­li su spe­ci­jal­ne za­hval­ni­ce Cr­kve­noj op­šti­ni Nik­šić i In­sti­tu­tu za srp­ski je­zik. Ve­li­ka po­ve­lja za iz­u­ze­tan do­pri­nos oču­va­nju i nje­go­va­nju srp­ske gu­slar­ske tra­di­ci­je uru­če­na je Lju­bu Bje­li­ću, a za­hval­ni­ce za do­pri­nos odr­ža­va­nja fe­sti­va­la do­bi­li su i Dnev­ne no­vi­ne „Dan”, Udru­že­nje cr­no­gor­sko-ru­skog pri­ja­telj­stva „Sv. Đor­đe”, Pra­vo­slav­na omla­di­na Nik­šić, Mi­o­drag Pe­ro­vić, Ran­ko Ka­ra­džić, Pe­tar Ra­ko­je­vić, Mi­o­drag Sa­mar­džić, Ki­ćun Bi­je­lić, Sa­ša Mi­ra­no­vić, pred­u­ze­ća DOO „Nik­šić pre­voz” i DOO „Ba­ćo­vić”.
U re­vi­jal­nom di­je­lu fe­sti­va­la na­stu­pi­li su naj­bo­lji mla­di gu­sla­ri Mak­sim Voj­vo­dić, Vla­di­mir Ra­do­je­vić i Mi­do To­do­ro­vić, za­tim maj­stor na na­rod­nim du­vač­kim in­stru­men­ti­ma Ra­do­slav Sta­nić i di­plar La­zar Ra­do­vić.


Guslar­ski šam­pi­on Velj­ko Đu­ra­no­vić

Na po­lu­fi­nal­noj ve­če­ri 40. Sa­ve­znog fe­sti­va­la srp­skih gu­sla­ra uče­stvo­va­lo je 40 gu­sla­ra iz Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske, a u fi­na­le pla­si­ra­lo se njih dva­de­set. U po­je­di­nač­noj kon­ku­ren­ci­ji, po­bjed­nik, od­no­sno šam­pi­on ovo­go­di­šnjeg fe­sti­va­la srp­skih gu­sla­ra je Velj­ko Đu­ra­no­vić iz dru­štva „Sta­ra Her­ce­go­vi­na” Be­o­grad. Dru­go mje­sto pri­pa­lo je Mi­len­ku Ka­le­zi­ću iz gu­slar­skog dru­štva „Nje­goš” Da­ni­lov­grad, a tre­će Mi­la­nu Mr­do­vi­ću čla­nu gu­slar­skog dru­štva „Ta­na­sko Ra­jić” iz Čač­ka. Osim di­plo­ma i pe­ha­ra pr­va tri na­gra­đe­na gu­sla­ra mla­di Ra­do­van Be­ći­ro­vić da­ri­vao je sa­bra­nim dje­li­ma svog pra­dje­da, ha­dži Ra­do­va­na.
Po ocje­ni struč­nog ži­ri­ja fe­sti­va­la, u ekip­noj kon­ku­ren­ci­ji naj­bo­lje je bi­lo dru­štvo „Sta­ra Her­ce­go­vi­na” iz Be­o­gra­da ko­jem je pri­pa­lo pr­vo mje­sto. Dru­štvo „Voj­vo­da Mi­na Ra­do­vić” iz Pod­go­ri­ce za­u­ze­lo je dru­go, a Dru­štvu gu­sla­ra „Ba­jo Pi­vlja­nin” iz Be­o­gra­da pri­pa­lo je tre­će mje­sto. Mi­o­mi­ra Ba­ti­zi­ća iz Ža­blja­ka naj­mla­đeg fi­na­li­stu fe­sti­va­la Va­sa Đon­do­vić da­ri­vao je iko­nom.